U danima kada uzimam sebe za sebe
Ako se uželim ljudi
Odem na pijacu da kupim šargarepu i dinju
Kupujem plavo cveće od baka pored stanice
Telo mi je tada slatko umorno
Molim noge da me ne izdaju
I neće
Divim se svim ljudima što prolaze pored mene
I ovim što me guraju i ovima što žure
I ovima što prodaju i onima što kupuju
Svima koji imaju svoje svakodnevnice koje se sastoje od neverovatnih susreta koji nam se dese
Ponekad
Pa onda moramo da odemo i da operemo sudove i usisamo uglove stana
U mom se već nastanio pauk
Nazvala sam ga Koral
Gospodin egzotični
Jedino biće kome je dozvoljeno da boravi sa mnom sada
Želim da čestitam i njemu
I svima koji postoje
I svima koji su postojali
I koji će da pročitaju ove reči
Iz ko zna kog razloga
Čestitam svima na izdržljivosti
Uvek smo jači nego što mislimo da jesmo
I uvek nam za sreću treba mnogo, mnogo manje nego što uobražavamo
I ako se desi da poludimo nekad
Dok kupujemo hleb ili toalet papir
Ili nedajBože odelo ili zamišljenu haljinu
Nemojmo zaboraviti
Da ćemo doći u svojih par kvadrata
Skuvati sebi kafu
I da ćemo biti dobro
Što se mene tiče,
Znam da ću imati pogled na sivo bele planine i zeleno plava brda
I miris soli
Zbog mora ili ko zna čega
Nemirne struje u ovim venama će uvek smiriti domaća kafa i planine koje čuvaju leđa
I osmeh koji izmame svaki put kada ih vidim
Znaš ono kada ti sve govori da si na pravom mestu
Za to je važno da želiš da upoznaš sebe
Da veruješ u ono što voliš i što te čini živom
Da nikad svoje snove ne uzimaš zdravo za gotovo
U danima kada uzimam sebe za sebe
Tiho se pripremam za sve što dolazi
I čujem kako izgovaram naglas:
Samo napred
Nemaš ti dva života, bejbi.
