Smanji samokritičnost i saznaj kako da unutrašnji kritičar radi ZA tebe, ne PROTIV tebe

Picture of Jovana Tošković

Jovana Tošković

Verujem da je samokritičnost jedna od bolnih tema za svakoga ko je kritičan prema sebi, jer je to mehanizam koga često nismo svesni i koga onda prihvatamo kao deo sebe.

Pošto do pre par godina nisam poznavala osobu koja je bila više samokritična od mene, danas
mogu da kažem da verujem da bi mi bilo lakše da su me drugi osuđivali, a da sam sebe umela da podržim, jer iz iskustva znam da kada stvoriš takav odnos sa sobom u kom si svoj najbolji prijatelj – samokritici više nema mesta.

Ono što određuje kvalitet svakog našeg dana jeste:

  • kako sa sobom pričamo,
  • da li sebe podržavamo
  • da li se kroz kritiku sabotiramo
 

Samokritičnost ograničava da sanjamo na veliko, zato vagamo na sitno

Ako si kao i ja ranije verovala u misli poput: “pa dobro jesam kritična, ali zato postižem rezultate koje hoću”, želim da znaš da nas preterana samokritika zapravo smanjuje i ograničava da sanjamo i želimo na veliko, pa onda stalno vagamo na sitno.

Samokritičnost nije ono što nas čini produktivnim.

Nije važno samo koje akcije radimo, već iz kojih misli i uverenja idemo u te akcije.

Uverenje kreira realnost jer mozak traži dokaze onoga u šta veruje: svi mi volimo da budemo u pravu.

Zato je moćno kada svesno odlučiš šta u svom životu želiš da potvrđuješ, tačnije u šta biraš da
veruješ.

Podeliću sa tobom pitanja koja mogu da ti posluže za samorefleksiju:

  • Da li veruješ da ako si kritična prema sebi, znači da ćeš imati bolje rezultate?
  • Da li veruješ da te samokritika čini boljom osobom, da si moralnija kada se kritikuješ?
  • Da li misliš da će drugi ljudi manje da te kritikuju ako ti sebe u društvu kritikuješ, pa ih na taj način preduhitriš? Da li se štitiš na taj način od tuđih kritika – samokritikom?
  • Da li misliš da te kritika čini skromnom, da li ideš iz uverenja da moraš da budeš dobra devojčica – dobre devojčice su skromne i što su više samokritične to se smatraju moralnijim?

Iako unutrašnji kritičar može da nas navede na neke promene, ono što je mnogo važnije od postignutog rezultata jeste način na koji smo do njega došli.

I ko smo na tom putu postali.

Zato uvek govorim ono što i sama živim, jer polazim od toga da je preduslov za zadovoljan i ostvaren život to da sa sobom živimo kao prijatelji.

Unutrašnji kritičar nam stalno govori da smo nešto mogli bolje, da nismo dovoljno dobri, i to je film koji se stalno vrti u glavi svakoga ko ima izraženog unutrašnjeg kritičara kao mehanizam.

Taj mehanizam razvijamo u detinjstvu i on nam je tada koristan, međutim u odrasloj dobi nezdrava samokritičnost čini da imamo disfunkcionalne aspekte života, i zbog toga je važno da
je osvestimo.

To je prvi korak ka promeni. Osvestiti.

Sledeća pitanja mogu da ti pomognu u tome:

  • Ko mi se sada obraća ovim mišljenjem?
  • Na koga me podseća, čije su ovo reči?
  • Ko me kritikuje?

Nakon toga možeš da pitaš sebe:

  • Da li bih se ovako obratila nekome koga mnogo volim?
  • Da li bi tog nekog ovakve reči povredile?
  • Da li bi ga uvredile?

Važno je osvestiti kada smo samokritični prema sebi, na svakodnevnom nivou, jer znam da često mislimo da ono što sebi govorimo niko ne sluša, pa nam se čini da to nije važno, a ono što zaboravljamo jeste da smo mi ti koji uvek slušamo.

Reči imaju ogromnu moć, mnogo veću nego što smo toga svesni, i važno je kako se obraćamo sebi i koje reči upotrebljavamo, da li nazivamo sebe ružnim imenima, da li se umanjujemo, da li smanjujemo svoje rezultate i postignuća..

Jednostavna metoda za nežno utišavanje unutrašnjeg kritičara

Unutrašnji kritičar nam je u odrasloj dobi nepotreban, zato što je u strahu.

Kada ti se sledeći put javi kritika, i kada je osvestiš, možeš da vežbaš da u tim trenucima govoriš nešto što sam i sama govorila i što umem i danas da govorim:

“Hvala na pozivu, ali ne pije mi se kafa sada sa tobom.“

Jer sam shvatila da nikada ne bih uzbuđeno i sa željom otišla na kafu sa nekim ko bi tako pričao sa mnom, i onda sam izmislila tu jednostavnu metodu za nežno utišavanje, koje nije grubo odbacivanje već izbor da verujemo drugom glasu u nama u tom trenutku, i da jačamo glas ljubavi, nežnosti i podrške, a ne straha.

Dakle, sledeći put kada se javi unutrašnji kritičar, ljubazno mu kaži da nećeš na kafu, kao što bi odbila nekog dečka koji ti se ne sviđa, jer ceniš i svoje i tuđe vreme.

Isto tako je i sa unutrašnjim kritičarem: izaberi nove misli koje želiš da vežbaš, i kada se javi sledeći put, zahvali se na pozivu, reci mu da ipak nećeš da piješ kafu danas sa njim, i okreni se svojim novim mislima koje te podržavaju u smeru u kom želiš da ideš.

Kako promeniti unutrašnji govor

Kada hoćemo da promenimo neku naviku, kao što je u ovom slučaju unutrašnji govor, važno je da je svesno i sa namerom menjamo sa drugom navikom, kao što će u ovom slučaju da bude izabrana kafa sa sobom kao sa prijateljem, a ne sa kritičarem.

Nadam se da će ti služiti ova ideja sa kafom. Volim da sa ličnim razvojem povezujem zabavu, pošto su promene same po sebi stresne, uz zabavne metode i takav pristup mnogo su i lakše i lepše.

P.S. Ako se pitaš kako da konačno podržiš sebe umesto da se kritikuješ,
prijavi se za besplatnu konsultaciju od 20min
da popričamo šta ti je u ovom trenutku najpotrebnije
i procenimo da li smo tandem za saradnju 1:1.

Prijavi se ovde.

Related Articles