Pre nego što sam te srela
Nije mi se sviđao odraz u tuđim očima
Uvek je bilo previše
Ili premalo
Osećala sam glad
Jer sam znala da mogu da ih pojedem
Za doručak ili užinu
Neko se divio neobuzdanosti plave kose
Ožiljkom u obliku planine
Reči su moje igračke
Vešta u manipulacijama
Različite malverzacije iz prošlosti ostave poneki crni trag na duši
Pa shvatiš da oni koji se hvale nekim ciframa bilo o devojkama ili novcu
Teško da su išta sami postigli
Ili da je bilo šta od toga zaista vredno pomena
Šta vredi broj kada je izbor jadan?
Ne veruju kad čuju da je bitan kvalitet a ne kvantitet
I da je vrlo moguće da nisu mnogo toga naučili za pokazati
Ali nećemo sad o tome
Jer znam da su takvi posebno osetljivi i nežni
Isto tako znam za jednu drugu grupu ljudi
Koji su svašta preživeli i donosili različite odluke
Za koje je često ulica birala posledice
Grupa ljudi koja zna da je život prekratak da bi se živelo u strahu i sa lošom energijom
Koji uvek znaju istinu ali nekad biraju da prećute
Jer znaju da nije svaka istina za svačije uši
I da je nekad važnije izabrati verziju koja se nije desila od one koja jeste
Ta grupa ljudi nije tako osetljiva na tuđa mišljenja
Da bi to bio u stanju moraš da znaš da sat uvek otkucava
Da se moraš pokrenuti
I onda kada si povređen od glave do pete
Baš tada moraš da unaprediš ponašanje
Da oprostiš svima iza leđa
I dozvoliš Bogu da bude tvoj spasitelj jer on jedini pamti
Zna da ćeš uvek biti u prvom redu
Tamo pripadaš
Ti ljudi znaju da se ne priča mnogo o takvim vremenima
Nikome
Možeš samo na svom primeru pokazati šta si naučio
Znaju kako se izboriti sa beskrajnom tišinom i samoćom
Pa ipak i u tim vremenima što se mene tiče
Znala sam kome mogu da se obratim
Ko mi čuva leđa i kome je obraz za mene uvek čist
U čije ruke mogu da se bacim jer im verujem bez pogovora
I zato ćeš razumeti kada kažem da je najteže naći pravu meru nekoga u sebi
Ali nije nemoguće
Zato se i najviše ceni
I gotovo životom brani
Sve se oseti
Nekad sa čovekom ne moraš ni progovoriti a na licu ti piše šta možeš da očekuješ
Nekad u očima vidiš da neko i skriva koliko je svestan svega oko sebe
Baš kao i tebe
I pušta te da pokažeš do kraja ko si
I zato ti kažem
Znam da za sve postoji cena i da sve ima posledicu
Ne postoji taj živi čovek koga ću radije poslušati od žene koja me gleda u ogledalu
Jer se nikoga ne plašim kao prekora i osude tih očiju
Sve sam lakše podnosila od toga
Jer znam kako je kada moliš za oproštaj
I kada donosiš loše odluke
Kada ne ispadaš fer prema onima što te vole
Pa vremenom naučiš da je retko ko došao ovde da bi bio svetac
Znam da ja nisam
I da je retko ko uvek bio fer prema svakom sa kim je bio u priči
Da postoje različiti dogovori i da je sve u redu
Da ću jednom sresti tvoje oči kao što i jesam
I da neće postojati više previše
Niti premalo
Biće dovoljno
Da mogu da se kladim na nas
I sigurnost tvojih ruku.