Zima u planinskom gradu

Picture of Jovana Tošković

Jovana Tošković

Želim zimu u planinskom gradu

Da izađem napolje iz kuće i da mi hladni vazduh uđe u obraze

Da me čekaš na stanici

I da osetim da si još neko moj

Da je svaka zamena jeftina

Naša zima je svaka zima koja miriše na sneg i ljubav

Dan kao godina

Nismo ih imali mnogo

Ali je bilo dovoljno za sva vremena

Mogu da odem hiljadu puta

Ali ću se vratiti 

I kao prvi biće svaki naredni

Taj grad me je zadužio i niko nikada neće imati veze sa njim niti konkurenciju u tom delu srca

Sve to sam već ostavila u amanet

I mogu da slažem sebe

Ali ne mogu njega

Jer je uvek dozvoljeno da tražim i da se vraćam

I da se slatko menjam

A najslađe mu je kada ispunjavam svoje istine za koje do tada mislim da su laži jer tako zvuči lakše

Jer nisam uvek spremna

Pa ipak

Planine istovremeno izlažu i čuvaju

Podsećaju da nema šta da se izgubi osim iluzija

Zime su čarobne

Mekane

Plave

Osećam pahulje na obrazima dok te vidim kako užurbano hodaš ka meni

Širiš ruke i stavljaš lice ispod crnog šala oko mog vrata

Upijaš miris i tiho izgovaraš:

Stigla si

Dobrodošla.

Related Articles