Hiljadu puta sam ustao i pao
I kada sam gubio sebe tebe sam umeo da sačuvam u mislima
Moliš me da budem iskren prema sebi jer sam takav samo prema tebi
Govoriš da to nije dobro, a ja da si jedina žena kojoj bi to smetalo
„Sve dok ne budeš iskren prema sebi totalno i dok sve ne priznaš, ne mogu da imam ništa konkretno od toga“
Navikla si da udaraš prva i to oduvek volim
Ne fermaš živu silu, govoriš sve što osećaš i nije te briga kako ću to podneti
„To je tvoja stvar, govoriš. Ti za to moraš da se pobrineš. Odrastao si muškarac“
Govorim ti da znam da si zajeban igrač, govoriš da nisi igrač
Zato si i zajeban, jer to i ne znaš, tebi je to prirodno
I mogu da govorim o kulama i zvezdama, ali ti si jača od svih reči i jasnija od mojih dela
Dišeš mi kroz kožu a kilometrima si daleko
Sve što si dala za kratko vreme bilo je dovoljno za čitav život sećanja
Trebaće mi vremena i vremena da te sklonim iz sebe a već unapred sam svestan da neću nikada biti u stanju potpuno to da uradim
Jer ti si moj put u mraku
Veruješ da sam dobar čovek kada mislim da sam najgori
Razumeš ono što nisam u stanju
I zato dolaziš sa mirom iako znaš da ćeš da patiš
Ali nećeš kao ja
Iako to nije dovoljno
Iako smo tako daleko
Iako nas Bog spaja a mi ne shvatamo zašto
I tako iznova i iznova
Govoriš da odlaziš
Ali da ne dozvoljavaš da izgovaram reč -nikad- kada smo mi u pitanju
Jer to ne možeš da podneseš
Ne znaš ni kako podnosiš sve ostalo
Na tvom licu se ne čita bora urezana zbog priče koja ima sopstveni život i onda kada odemo jedno od drugog
Osećam kao da je naša priča uvek živa samo pritajena i mudra
I ne znam šta da mislim o svemu tome pa onda ne mislim ništa
Okupiram se svim mogućim što ume da skrene pažnju
Toliko toga si rekla a sve što pamtim jeste:
Nedostajaćeš mi
I ti meni
I ti meni
I ti meni.
