Pitali su me kako mogu da verujem u sudbinu ako verujem u to da smo mi ti koji kreiramo svoju realnost?
Ali upravo je to sudbina, zar ne?
Izbor.
Izbor da kreiramo svoju realnost.
Da li to znači da će nam se dešavati samo ono što mi želimo?
Da će sve biti po našem?
Naravno da ne.
Nemamo kontrolu nad drugim ljudima niti nad spoljašnjim okolnostima, dok onda kada imamo – to je u vrlo malim procentima.
Međutim, nad čime možemo imati kontrolu?
Nad sobom.
Svojim ponašanjem, izborima, načinom komunikacije, uverenjima koje biramo da postanu naša istina.
Zato je toliko važan rad na sebi.
Zato je važan rad sa mentorima.
Ulaganje u sebe i svoju glavu – na prvom mestu.
Tada prirodno dolaze i druge stvari, onda kada postavimo svoj mindset tako da nismo više u ulozi žrtve, već osobe koja svesno živi i kreira svoju svakodnevnicu.
Zaljubi se u svoju sudbinu, negde sam pročitala.
Zaljubi se u život, tako sam razumela.
Ali oduvek sam bežala i od sebe i od života.
Često se budila i mislila: “Evo ga još jedan dosadan dan, a ja sam i dalje ovde.”
Kako da zavoliš takav način života?
Tako što priznaš da želiš i možeš da ga menjaš.
Tako što vratiš sebi moć – preuzmeš odgovornost.
Tako što vidiš ko živi ono što ti želiš, i pitaš tu osobu za savet ili saradnju.
Tako što počneš da razmišljaš o tome šta želiš – i konačno priznaš šta je to što više ne želiš.
I koga više ne želiš.
Tako što konačno shvatiš da ti je dosta krivice, trpljenja i toga da slušaš tuđe glasove umesto svog.
Zaljubi se u svoju sudbinu.
Tvoja sudbina zavisi od tebe.
Ne znam koliko koraka ima svako od nas, ali definitivno imamo ograničen broj.
I zato, dok smo ovde, stavimo fokus na sebe i sve što nam se sviđa.
Ne gubimo vreme na ono što nam već za dve nedelje neće biti važno.
Ne gubimo vreme na ljude kojima nismo prioritet, a koji nama jesu.
Na gradove koji nas iscrpljuju, dok nam duša čezne za onim gradom koji nas zove.
Nećemo za sve odmah imati uslova.
I ne moramo sve odmah da otkrijemo.
To ne treba da nas spreči da već danas počnemo da donosimo drugačije odluke.
Zaljubi se u svoju sudbinu.
Što se mene tiče, znala sam da su to planine, kao i more koje je došlo godinama.
Muški i ženski princip.
To što sam to jasno osećala kao što mi je jasno kako se zovem, ne znači da sam odmah bila spremna da kažem svemu DA, niti sam za to imala mogućnosti.
Ali onda kada veruješ u nešto, kada osećaš da je to – to za tebe, iako ne možeš uvek najbolje rečima da objasniš… Onda se i krećeš u tom smeru.
Godinama sam išla u tom smeru i stvarala mogućnost za to, pre svega finansijsku i vremensku, pošto se u tom smislu ne oslanjam ni na koga.
Verujem da je to sudbina.
Ono što ti je dato, što ne umeš da objasniš i od čega ne odustaješ.
Ono zbog čega svim okolnostima i ljudima koji te smanjuju, koji te ugrožavaju, koji te povređuju moraš da kažeš NE, jer znaš da ništa drugo nema smisla.
Jer imaš svoje zašto, i ako ga niko ne razume – i ne mora. Važno je da ga ti razumeš, jer to ćeš neminovno početi i da živiš, a onda će doći i podrška drugih ljudi.
Kada sam donela odluku da se selim iz Beograda za Crnu Goru, da sam dala otkaz na mestu producenta i započela online posao koji je tek na početku i samim tim vrlo neizvestan, kada sam izašla iz dugogodišnje veze u koju su bližnji polagali nade, dok je mene iscrpljivala… nisu svi razumeli.
Niti sam to tražila.
Donela sam odluku, i samo sve obavestila o tome šta se dešava i šta će se dešavati, da je to moj život, i da će posledice takođe biti – samo moje.
Na njima je da li će da me podrže ili ne.
Ali o tome ne pregovaram.
I veruj mi, kada si ti sebi najveća podrška, tada će i drugi ljudi želeti da budu deo toga.
Tada će većini biti neprijatno da ti govore da to nije moguće, čak i ako to misle (misle zbog svog iskustva, jer ne mogu znati šta ti možeš ili ne možeš, to je do tebe) pošto im ti nećeš ostaviti mnogo prostora.
Ili ako čuješ negativne komentare, nećeš biti dostupna za njih, jer si svesna toga da dok ti sebe podržavaš – uvek ćeš se snaći.
Zaljubi se u svoju sudbinu.
Ovo pišem dok sedim na terasi stana u koji sam se uselila pre neki dan, i u kom ću živeti narednih godinu dana.
Ovaj stan je u zgradi staroj jedan vek, na prvoj liniji mora.
Sa terase imam pogled sa jedne strane na more, suncem okupano, i dalje uglavno mirno, koje leči samim postojanjem.
Sa druge strane, iza mojih leđa je ogromna planina, surova, nepristupačna, zastrašujuća.
Da bih je vernije opisala, ipak moram da upotrebim reč: neodoljiva.
Sudbina je kada nađeš mesto u kom ti sve govori da ostaneš.
U kom ti svaka ćelija u telu pleše i igra dok gledaš svet koji te okružuje.
Jutros sam izašla na terasu i ugledala ovu sivu planinu, koja u meni stvara sve boje i nijanse koje je svet ikada video.
Hvala ti, Univerzume, rekla sam i počela da plačem.
Znaš ono kad je sve u tvom životu vodilo do nekog momenta?
Kada si sebi prijatelj i kada živiš svesno, imaćeš puno takvih trenutaka u životu.
Zato je odnos sa sobom – početna i glavna stanica svih puteva.
Odatle se kreće i uvek se na to vraćamo.
Zaljubi se u svoju sudbinu, pročitala sam.
Zaljubi se u život i uradi sve što je do tebe da ga živiš hrabro i svim srcem, razumela sam.
Zaljubi se u ljubaznost ophođenja.
Zaljubi se u dolaske i odlaske, jer različiti ljudi imaće različitu svrhu u tvom životu.
Zaljubi se u entuzijazam prema životu.
Zaljubi se u postavljanje ciljeva.
Zaljubi se u kreiranje sebe i svakodnevnog života.
Prva stanica jeste da upoznaješ osobu iz ogledala.
Da je konačno čuješ.
Da joj se vratiš.
Da je staviš za prioritet.
Ovaj život je previše kratak ili previše dug da bi ti drugi diktirali kako da ga živiš.
Neke odluke moraju biti tvoje da bi sve imalo smisla, i da bi izbegla da osećaš rupu u grudima posle više godina života kao Dana mrmota.
Ako se to i desi, pa šta?
Svaki dan je pravo vreme da dođeš sebi.
Te oči koje te gledaju te uvek čekaju da im daš pravo glasa.
A ti uvek imaš kome da se vratiš.
Zapamti da uvek imaš sebe.
Sudbina je izbor, sve dok smo živi.
To govore planine koje čuvaju leđa.
I rečenica “ Hvala ti univerzume” koja u sebi uvek sadrži i “Hvala ti mala što nisi odustala. Baš si postala ozbiljna faca.”
Kad si to poslednji put pomislila i rekla za sebe?
Zvuči ti previše?
Veruj mi da nije.
To je samo početak.
I za kraj, da ne ostanem dužna konkretnog odgovora na sam naslov:
Zaljubićeš se u svoju sudbinu onda kada je sama odabereš.
