Ljubav prema sebi nije izlizana fraza, već način života koji čini da budemo zadovoljni u svojoj koži, da budemo svoj prijatelj, čuvamo sebi leđa, biramo ljude sa kojima ćemo graditi odnose koji su negujući i podržavajući, jačamo unutrašnji autoritet i živimo u skladu sa onim što otkrivamo kao ličnu istinu.
To je način razmišljanja koji podržava da gradimo život koji želimo, umeće opraštanja, promene navika, samoprihvatanje, samopoštovanje, samopouzdanje, hrabrost, kreativnost, samodisciplina iz ljubavi prema sebi.
To je razumevanje da smo okej i kada nismo okej, da nije predviđeno da život bude samo ružičast i sladak, već da nosi širok spektar iskustava, boja i emocija.
Kada pristupamo sebi iz pozicije prihvatanja i toga da nam je stalo da budemo dobro, onda sebi ne branimo nijednu emociju, i u redu smo sa tim da postoje dani u kojima ne napredujemo, dani koji moraju da nam se dese i koji nam nisu laki, jer progres nije linearan.
U međuvremenu, u kojoj god da smo fazi i u kojim god da smo danima – uvek možemo da budemo tu za sebe.
Daću ti 11 primera za to kako možeš da iskažeš ljubav prema sebi i prema svom životu:
1.Odgovornost je moć
Početak ljubavi prema sebi je kada donesemo odluku da ćemo preuzeti odgovornost za svoj život.
Preuzeti odgovornost za svoje misli, emocije, ponašanje, rezultate.
Pod tim ne mislim da kontrolišemo sve svoje misli, već da osvestimo i menjamo uverenja koja nam više nisu korisna i da biramo za sebe novu priču koju ćemo da vežbamo kroz nova iskustva.
Sve dok mislimo da nam neko drugi nešto radi i krivimo drugog zato što živimo na određeni način, tu nema odgovornosti, već života u ulozi žrtve.
To nije život iz ljubavi, već iz straha.
Odgovornost je najveća moć, koja nam je prirodno data.
Samo što često, kroz vaspitanje učimo da je dajemo drugima, i da na taj način “olakšavamo” sebi, jer odrastanje nosi sa sobom i odgovornost.
To je dobro ponašanje ukoliko želimo da ostanemo uvek na istom mestu.
Ali ukoliko želimo slobodu, rast, napredak, eskpanziju, uživanje u životu i odnosima…
Odgovornost je prvi korak.
Odgovornost nije uslovljeno ponašanje koje nekad prihvataš, a nekad ne, već odluka koju doneseš zbog sebe.
Kada je preuzmeš to znači da je više ne delegiraš na roditelje, dečka, devojku, brata, sestru, šefa, državu.
Odgovornost nije isto što i krivica niti govorim o preuzimanju odgovornosti za tuđe postupke i ponašanja.
Ovde pričam isključivosti o preuzimanju odgovornosti za sebe, svoj život, i delovanja iz te pozicije.
2. Slobodan izbor
Ljubav sebi iskazujemo tako što znamo da uvek imamo pravo na izbor.
Da je u redu predomisliti se.
Kada se pitamo:
- Da li sam srećna u ovom odnosu?
- Da li napredujem u ovom poslu? Kako mogu da napredujem?
- Kako se osećam u ovom odnosu?
- Kako se osećam posle ovog treninga?
- Da li mi prija ova hrana? Koja hrana mi prija?
- Kako se osećam u ovoj odeći?
- Koliko sati mi je potrebno za san?
- Da li mi se danas pije kafa sa drugaricom ili bih radije ostala kod kuće?
I slično. Pitati se sa sobom, da li se ono kako živimo uklapa u sliku koju imamo o sebi i u lične vrednosti.
Možda se uklapa u sliku koju imamo sada o sebi, ali je pitanje da li se uklapa u sliku koju želimo da gradimo o sebi.
To nisu uvek dva ista pojma.
Zato je važno da preispitujemo odluke koje smo doneli onda kada osetimo da nešto više nije kako treba.
Telo nam uvek sve govori.
Ne moramo da ostajemo u odnosima koji su izbor prethodne verzije nas ako više nismo srećni i ako mislimo da ne možemo da napredujemo, da nas neki odnos sputava, umara, isrcpljuje.
Ne moramo da idemo na iste treninge uvek, da jedemo istu hranu, nosimo istu odeću, vodimo iste razgovore – ukoliko nam ne prija.
Imamo pravo da se predomislimo.
Uvek.
Baš kao i drugi ljudi.
3. Prihvatanje tela
Telo je naš prvi i poslednji dom, naše sredstvo za život i važan deo nas samih.
Na telo smo nalepili različite etikete, dok je njegova primarna svrha da nas održava u životu i da nam omogućava da ispunjavamo svoju svrhu dok nas nosi kroz život.
Neophodan korak ka napretku i ka izgradnji boljeg odnosa sa sobom i svojim telom, jeste: Prihvatanje.
Ne moramo da mislimo da smo savršeni da bismo prihvatili svoje telo sada, takvo kakvo jeste.
Dovoljno je da osvestimo da je telo tu da nam bude prijatelj kroz čitav život.
Prihvatanje ne znači odustajanje od sebe i željenih promena.
Prihvatanje je razumevanje da naša tela imaju sklonosti da se menjaju i tokom samo jednog dana.
Prihvatanje je razumevanje da je savršenost iluzija koju nam je društvo nametnulo.
Iluzija na koju ne moramo da pristanemo.
U redu je da želiš da menjaš nešto u svom izgledu.
U redu je da želiš da napreduješ, to je prirodno i potrebno i tvom umu i tvom telu.
Osećaj napretka je jedan od najkvalitetnijih osećaja koje možemo da imamo.
Ono što ti je potrebno jeste napredak koji je održiv, i koji će postati tvoj stil života, a ne instant rešenje.
Kroz takav napredak se dolazi korak po korak, kroz prihvatanje i promenu navika.
4. Zahvalnost kao najglasnija molitva
Sve ono što smo tražili u drugima, kroz zahvalnost spoznamo da je izvor sve vreme u nama.
Samo je bio zabetoniran mislima i uverenjima koja su nas blokirali.
Kada smo zahvalni, postajemo smireniji i otvoreniji za to da vidimo sve ono što je dobro u našim životima.
Na šta stavljamo fokus, to se uvećava.
Kada volimo sebe, naš kapacitet da volimo druge se takođe uvećava.
Jer što više imamo sebe za sebe – to smo spremniji i sposobniji da dajemo i drugima.
Kada smo zahvalni na svom telu i svemu što svakodnevno radi za nas, čega uglavnom nismo ni svesni – biramo perspektivu koja nam omogućava da osetimo ljubav za svoje telo. Da osetimo poštovanje.
Za sve što nam je omogućilo.
Za to što smo se jutros probudili, što možemo da zagrlimo, da poljubimo, da osećamo.
Ne mislim da je to malo i nešto što nam je obećano.
Mislim da ponekad to uzimamo zdravo za gotovo.
Zahvalnost nam pomaže da se podsetimo da postoji i drugačija perspektiva kako možemo živeti život.
To ne znači da ćemo uvek biti raspoloženi i da će nam uvek fokus biti na zahvalnosti.
Neki dani će jednostavno biti samo teški.
Ipak, oni nas takođe mogu usmeriti da ako ne danas – onda sutra razmislimo o tome koje blagoslove trenutno ipak živimo.
5. Promena kao sigurnost
Ljubav iskazujemo tako što smo otvoreni za promene.
Otvoreni za to da priznamo da nešto ne radimo kako treba ukoliko nismo zadovoljni u nekom aspektu u životu.
Da to ne znači da treba da budemo grubi prema sebi i svaljujemo krivicu ovog sveta na svoja leđa, već da razmislimo koja nas to uverenja sabotiraju na tom putu, i koga možemo da pitamo za savet ili mentorstvo ko već živi ono što mi želimo u datoj oblasti.
U životu sve plaćamo: vremenom, novcem ili energijom.
Važno je da znamo kojom valutom želimo da platimo određenu promenu koja nam je potrebna i da li nam je u određenom trenutku važnije vreme, novac ili energija.
Kada se menjamo svesno – tada se menjamo na bolje.
Promena je put ka napretku i boljem životu.
Ljubav prema sebi nam omogućava da nas i kada nas neke promene plaše – ipak se krećemo njima u susret, jer znamo da ne moramo za sve biti spremni da bismo nešto i započeli.
Dovoljno je da smo otvoreni za nova iskustva, lekcije, spoznaje.
Dovoljno je da dozvolimo da sve osetimo, da znamo da svaka emocija ima svoju ulogu i da je svaka prolazna.
Tada smo otvoreni za život, sve što nosi i sve što jeste.
6. Samodisciplina iz ljubavi
Disciplina je jedan od najvećih izraza ljubavi prema sebi.
To je onda kada obećamo sebi nešto, i kada imamo stotine izgovora na raspolaganju, ali odlučimo da nijedan ne iskoristimo.
Kada brinemo o svom mentalnom i fizičkom zdravlju i onda kada nam se to ne radi.Važno je da mudro izaberemo u čemu želimo da budemo disciplinovani i da to bude iz ljubavi prema sebi i poštovanja prema onome ka čemu se krećemo.
Za to je neophodno da znaš koje su tvoje želje i potrebe, i da ne ispunjavaš tuđe potrebe i ciljeve pre svojih.
Ljubav prema sebi ne postoji bez samodiscipline.
Jer samodisciplina nije kazna onda kada znaš da radiš ono što je za tebe dobro.
Onda kada ti je važno kako se dugoročno osećaš i onda kada biraš dugoročno zadovoljstvo umesto kratkoročnog zadovoljstva.
Samodisciplina će ti tada postati najbolji prijatelj.
7. Zauzimanje za svoje granice
Granice ne postoje da bi se neko drugi osećao loše, već su tu da zaštite tebe.
Lične granice ćeš želeti da zaštitiš onda kada ti bude više stalo do tvog mišljenja koje imaš o sebi, nego o tome šta bilo ko drugi o tebi misli.
Kada postaviš granice, vrlo je verovatno da će neki ljudi želeti da odu iz tvog života jer neće biti u stanju da razumeju da imaš pravo da nešto odbiješ ili da nešto što oni zahtevaju od tebe ne radiš.
Isto kako neki ljudi prirodno odu, tako neki drugi prirodno dođu.
Sličan se sličnom raduje, bilo i biće.
Nije svaki rastanak u životu i gubitak.
8. Poverenje u proces i prisutnost
Podrazumeva strpljenje i razumevanje da se velike promene neće desiti preko noći, ali i da kada svesno krenemo ka onome što biramo, promena se već desila.
Da ne zaboravimo da podsećamo sebe na to gde smo danas, da uživamo u sadašnjosti, u svemu onome što zovemo svakodnevnim, malim trenucima.
Jednog dana ćemo se probuditi i biće nam jasno da ne postoje mali trenuci.
Da ne postoji mali život.
Postoji to da li smo zadovoljni ili nismo – svakodnevnim izborima koje donosimo.
Ukoliko nismo, to je u redu, jer nismo drvo i možemo da menjamo svoje odluke i donosimo nove u skladu sa onim što danas znamo, a juče nismo znali.
Ukoliko nismo završili sve što smo planirali do sada – podsetimo se da postoji sutra, kao i sledeći mesec, sledeća godina.
U redu je da ideš u svom tempu.
Nigde ne kasniš.
To su neke tuđe želje projektovane na tebe.
Ne moramo svi da radimo iste stvari u istom životnom periodu.
9. Fizička transformacija
Možeš da poštuješ svoje telo i istovremeno da želiš da ga menjaš.
Jedno ne mora da isključuje drugo.
S obzirom na to da živimo u svetu u kom je fizički izgled često u prvom planu i zbog toga najviše sklon komentarisanju, prirodno je da ti bude važan.
Ali to nije razlog da misliš kako nisi dovoljno dobra jer se ne uklapaš u tuđe standarde.
Nije razlog da svoju vrednost meriš na osnovu svog izgleda.
I najmanje je razlog da svoje mišljenje izgubiš i preuzmeš tuđe.
Najbolje rezultate možeš da imaš onda kada prvo menjaš mišljenje o svom telu i kada sebe podržiš, prvo u mislima, pa zatim i u preduzimanju drugih koraka – kroz iskustvo potvrđuješ novu istinu koju biraš.
Ne moraš da misliš da si savršena da bi prihvatila svoje telo sada, takvo kakvo jeste. Dovoljno je da osvestiš da je tvoje telo tu da ti bude prijatelj kroz čitav život.
Fizička transformacija počinje prvo u mislima, ne u ogledalu.
Da bi postigla održivu fizičku transformaciju koju želiš, potrebno je da imaš uverenja koja te u tome podržavaju.
Pre nego što kreiraš podržavajuća uverenja, potrebno je da otkriješ koja su to uverenja koja te sabotiraju.
Zato iskoristi današnji dan da se podsetiš u koje misli veruješ, a više ne želiš da budu istina za tebe.
Ljubav prema sebi je kada radimo na autodestruktivnim obrascima i svesno vežbamo promene kroz izbor novih iskustava i navika.
10. Fokus na vrline
Kada smo fokusirani isključivo na svoje mane, skloni smo da sažaljevamo sebe i krijemo svoju moć iza uverenja nisam dovoljno dobra.
Ljubav je kada biramo da jačamo svoje snage i da igramo na tu kartu.
Kada budemo postavljali prava pitanja, dobićemo i prave odgovore.
Pitanja koja nam u tome mogu pomoći:
- Koje su tvoje vrline?
- Koje su tvoje snage?
- Koji su tvoji talenti?
Poenta je da fokus staviš na jačanje svega što tebe čini jačom.
Zapamti da kuća uvek dobija, a svoj dom si pre svega ti, kao i tvoje telo, zar ne?
11. Dozvole za greške i uspeh
Greške su deo puta i naših života.
Nisu razlog da manje volimo sebe, već mogu biti razlog da bolje upoznamo i razumemo sebe.
Danas više nisam zauzeta time da se osuđujem do beskraja jer nisam uvek bila fer prema svakome i jer sam pravila greške, već sam odlučila da te greške pretvorim u vredne lekcije i da znam šta sutra za sebe ne želim.
Ne zbog moralne nadmoćnosti, već zato što danas umem bolje.
To sam naučila jer sam imala periode kada nisam umela bolje, najblaže rečeno.
Ali sam oprostila sebi.
I zbog toga nikome neću da se izvinjavam.
Iskreno se nadam da nećeš ni ti.
12. Ulaganje u sebe
Divno je kada možeš sebi da priuštiš lepe materijalne stvari, kupku, dobru kozmetiku, putovanje, ručak, haljinu koju želiš.
Ali to nije ono što se suštinski računa, jer ćeš najbolje rezultate spolja imati kada budeš radila na rezultatima iznutra: kada počneš iznutra da sijaš to će da se vidi i oseti.
Kada kažem ulaganje u sebe, mislim pre svega na ulaganje u mentalno i fizičko zdravlje.
Šta tačno podrazumevam pod tim?
- Edukacije u vezi onoga što te zanima na ličnom nivou
- Edukacije u vezi onoga što te zanima na poslovnom nivou
- Psihoterapija
- Koučing
- Fizička aktivnost po izboru
- Kvalitetno vreme sa sobom (pisanje, samorefleksija, šetnja, prisutno uživanje u trenutku)
- Mudar izbor svakodnevnog sadržaja (svesno odabrani video, podcasti, knjige – informacije kojima hraniš svoj um)
- Mudar izbor sa kojim ljudima provodiš slobodno vreme
To su sve alati koji doprinose boljem upoznavanju sebe i samim tim širenju svoje svesti, kapaciteta, potencijala i vidika koji vode ka mudrijim izborima.
Nekada će najveće ulaganje biti neke od ovih stavki koje ćemo primenjivati, nekada samo jedna, nekada će naš jedini doprinos biti to što smo ustali iz kreveta.
Ne možemo niti moramo da imamo podjednak maksimum svakog dana.
Ljubav je kada odlučimo da se za sebe brinemo i da stvaramo život od kojeg nam nije potrebno stalno bežanje.
To neće uvek biti prijatno, niti je predviđeno da bude.
To ne znači da to ne treba da radimo.
To znači da dovoljno želimo sebi dobro da ćemo to raditi i uprkos tome što nam neće uvek biti prijatno.
To ne znači da će biti manje vredno i manje magično.
Naprotiv.
Ako želiš da radiš sa mnom, zakaži svoju koučing seansu putem emaila [email protected] 🙂
