Sedim u stanu u kom sam započela samostalni život i iz kog izlazim sutra ujutru, nakon pola godine.
Prisećam se nekih važnih odluka koje sam donela pre osamostaljivanja:
- Preuzimam odgovornost za svoj život, prestajem da krivim druge i okrećem se sebi
- Ulažem u edukacije, mentorstva, psihoterapiju
- Dajem otkaz na mestu producenta posle par godina rada u firmi
- Započinjem svoj online posao – koučing
- Napuštam dugogodišnju komplikovanu vezu
- Želim da ispunim sebi želju koja glasi “hoću da znam kako je živeti godinu dana na moru” i iz Beograda se selim u Budvu
- Šta god da se desi, znam da ću biti tu za sebe
Nedelju dana pred odlazak za Crnu Goru, žena kod koje treba da uđem u stan mi javlja da su stan prodali.
Međutim, plan ostaje isti.
Razgovor koji imam sa sobom teče u ovom smeru: Ovo se dešava sa razlogom. Suđeni stan me čeka i uskoro ću to saznati. Ne dolazi u obzir da pomeram datum.
Prijatelj iz Crne Gore me je pozvao u roku od 24h i javio da je našao stan, nov, u kome niko pre nije živeo. To je to, čekali smo se. I dočekali.
Ne poznajem grad, ne znam nijednu osobu iz Budve, niti gde se stan tačno nalazi, od mora sam udaljena 20min peške, ali sve što osećam jeste – to je moj put.
Ušla sam u ovaj stan u kome sada sedim, i znala sam da je to to.
Prvi dom u kom je svaka stvar koju sam donela našla svoje mesto.
Imala si sreće, govore.
Sreća je kad imaš vere, uzvraćam.
Ušla sam u ovaj stan emotivno zbunjena, dezorjentisana, umorna.
I odlučna da više ne želim da živim kako sam živela do tada.
Zbog različitih ličnih situacija imala sam ozbiljan pad energije i imuniteta.
Poslednje atome odlučnosti sam spakovala tada u kofere i nisam se osvrtala.
Prva 2-3 meseca sam samo šetala i spavala.
Nervni sistem se oporavljao i moje je bilo jedino da slušam telo i da ništa ne požurujem.
To me je dobro naučilo da kada odlažemo teške odluke i ostajemo tamo gde nam odavno nije mesto, mora biti posledica.
Odlaganje nije rešenje, ali je nekada jedina moguća opcija.
Ne krivim sebe baš ni za šta, kao ni za to.
U ovom stanu u Budvi, koji se nalazi pri brdu, blizu pravoslavnog Manastira Podmaine pored koga se nalazi noćni klub Maine, sam se oporavila.
Jedan od prvih nagoveštaja oporavka je bio upravo kada sam se šetala novim krajem, ugledala manastir koji gleda na klub, slatko se nasmejala i pomislila: stvarno je sve u ovom životu moguće.
U ovom gradu sam se podsetila nečeg što mi je godinama nedostajalo, a što je ključno za srećan život: nežnost.
Romantika.
Sa životom.
Sa ovim ludim, blesavim Univerzumom.
Navikla sam se. Na grad, okruženje, stan… Za to mi nije trebalo vremena.
To se jednostavno desilo – na prvu.
Govorili su mi da je Budva sinonim za haos, ali meni je postala sinonim za nežnost.
Dala mi je sve najbolje od sebe, i verujem da nisam ostala dužna.
Mora da nisam, jer ono što se nedavno desilo jeste da mi se javio osećaj da hoću da se selim i da budem bar malo bliže moru.
Tražila sam stan, ali nije se dalo: ili mi se nisu sviđali stanovi, ili lokacija, ili cena ili stanodavci.
Kada odmah namirišeš problem, onda budi siguran i da ćeš ga imati, iskustvo govori.
Posle mesec dana sam odustala i rekla:
Univerzume, usmeravaj. Verujem ti, kao i uvek. Rešeno je!
Sutradan sam ušla u oglase za Kotor, iz nepoznatog razloga, jer Kotor nije bio uopšte u planu. Prvi stan koji je izašao, prva misao je bila: Evo ga.
Druga misao je bila da ga je sigurno neko već uzeo, mada su ga stavili na oglas pre 3 dana, ali hajde da proverim.
Sutradan ujutru sam već vozila ka Kotoru, posle neprospavane i neprijatne noći, gde nisam mogla da shvatim šta radim i želim.
Da li ćeš stvarno živeti u naselju u kom žive samo meštani? Živećeš u selu, ti i još dva i po čoveka.
Mozak vrti priču, ali uzalud je sve kada verujem sebi, čak i onda kada se plašim jer je ozbiljan izlazak iz zone komfora. Da, biće teško, ali biće novo, i biće divno.
Biće onako kako postavim svoj mindset.
Ušla sam u zgradu staru jedan vek, kao što se ulazi u realnost koju si oduvek priželjkivao, o kojoj si rado maštao, ali nisi stvarno verovao da je za tebe moguća.
Kada sam pisala spisak želja za novi stan, nisam stavila da bude na prvoj liniji mora.
Iskreno, nije mi ni palo na pamet. Stavila sam da bi bilo lepo da ima pogled na more, ali i to mi je zvučalo previše, u odnosu na sve ponude koje sam gledala.
Ali da, jeste na prvoj liniji mora. I da, imam pogled na more sa svoje terase. Sa jedne strane. Sa druge strane pruža se pogled na ono što me od malena čuva: planine.
Znam da mnogi pričaju da je na moru depresivno tokom zime, naročito u zalivu, zbog planina.
Međutim, nisam jedna od onih koje planine pritiskaju. Meni su oduvek davale širinu.
Radujem se novom stanu kao malo dete, dok sa druge strane imam svest o tome da će nekad biti teško, tmurno, čudno… novo.
Kakve veze ima kada imam sebe?
Čitav Univerzum me čuva i voli.
Zar nije divna ta afirmacija?
Kada učiš da se brineš o sebi, onda govoriš sve ono što bi volela da si čula kad si bila mala.
To je sigurnost koju zaslužujemo i koju treba da vežbamo i živimo.
Uglavnom, da, poslednje veče u mom prvom stanu i prvom gradu u kom živim sama.
Puštaju me da idem dalje, i zato ovo neće biti tužno veče, iako je bilo lekovitih suza.
Neka je.
Ove večeri ću da nazdravim sa stanom, Budvom i Univerzumom.
Znam da ovo nije kraj, jer sve svoje uvek sa sobom nosim.
A oni su postali moji, jer sam i ja postala njihova.
Ovo jeste novi početak.
Biće potpuno drugačije.
Iz prve ruke ću znati kako izgleda živeti baš na moru, godinu dana.
Ono što sam takođe htela da podelim sa vama jesu sledeći uvidi:
- Ne moraš sve da otkriješ odmah. Samo kreni i put će sam da se otvara. Nekada je ono što misliš da je cilj i konačna destinacija, samo usputna stanica.
- Važan je i put i destinacija onda kada si ti kapetan. Još važnije od toga jeste ko postaješ na tom putu.
- Tuđa iskustva su tuđa mišljenja, i ne moraju da budu tvoja. Za ono što ti je stvarno važno i što stvarno želiš – kroz to moraš proći sama i znati iz prve ruke. Možda je za tebe, možda nije. Ali kako ćeš znati ako ne probaš?
- Kada shvatiš šta više ne želiš vredna je informacija kao i kada dođeš do toga šta stvarno želiš. Jer da bi došla do toga šta je za tebe, moraš nečemu ili nekome da kažeš NE.
- Uvek veruj u magiju, bez obzira šta govore spoljašnje okolnosti – tvoja percepcija mora biti tvoj izbor. Ovaj Univerzum je mnogo maštoviji od tebe i to je odlična vest.
- Nije svaki kraj tužan. Neki rastanci slute samo na nove početke koji su više u skladu sa tobom, jer si u međuvremenu porasla.
- Najbolje tek dolazi. Ili je već tu?
