Prete mi dani i prolazak vremena
Prete mi suze kada sam u javnosti
Da će da izađu na videlo i otkriju sve što krijem i od sebe
Preti mi jesen sa listovima koji padaju pod mojim nogama i koje gazim i osluškujem
Čujem kako pričaju najlepše priče o tebi i sve što nikad nisam propustila
Kada je dosta dosta je, kažem naglas
Pa se nasmejem jer igram sa uspomenama
Đuskam sa životom šta god da se odigrava
Šta drugo mogu?
Prete mi dani u kojima nisam naročito raspoložena
Kažu mi da gubim vreme koje mi je ograničeno
Mesec mi se tada smeje u telu i govori kroz mene da se samo šalim
Ne umem odavno da ne budem dobro
Ponekad se pravim čisto iz radoznalosti
Prete mi muškarci koji bi da me kupe poklonima
Prete mi žene koje pristaju da veruju da imaju cenu
Prete mi muškarci i žene koji su zaboravili na to da igramo u istom timu
I da je ovaj život dovoljno težak i bez ratova među nama
Prete mi zgrade koje se grade i zaustavljaju pogled na omiljeni deo grada
Sedim na krovu i gledam u sve što ne mogu da promenim
Pijem vino sa Mesecom
Prete moljci da će da pojedu sve haljine koje sam kupila
Kažu mi da preti lopovska politika i sindrom ovaca od ljudi
Kažu mi da idem tamo gde je bolje i prete da će ovde biti samo gore
Prete mi promene odluka za koje sam samouvereno rekla – Nikad više
Prete mi sve laži kojima sam sklona
Ponekad da bih zaštitila druge od sebe
Ali sada
Šetam se sa svim solima i zvezdama koje ovo telo sadrži
I koje neizmerno cenim bez obzira na povremene poroke
I oni su svestan i sladak izbor koji služi u balansu koji mi je potreban
Živim u okeanu snova i želja koje Univerzum šalje i tako njima ukazuje na pravi put
Koji nije uvek lakši
Ali je uvek lepši
A to je ono što se računa
Prete mi sa komentarima i mišljenjima koje serviraju i kojima me mame kao magarca sa šargarepom pred put
Prete sa šablonima i učenjima koji nikome više ni odgovaraju
Prete mi oni koji me uče onome što ni za njih ne funkcioniše
Kažu mi da ne mogu uvek da se zabavljam i da se ne smejem toliko
Kažu plakaćeš posle
Prete mi sa rukama koje primiču mom vratu i govore da je to dobro za mene
A ja se smeškam i govorim Neka ih
Ne znaju oni šta ja znam
Znam da sedim i pričam sa Mesecom
Zmam svoje pohode plime, oseke
Ali odavno ne vodim ratove jer sam sve što sam htela osvojila
A sada sam sagradila takvu tvrđavu
Mostove
Svet u sebi i oko sebe
Da mi sve pretnje zvuče kao molbe
Ali nikoga ne mogu naterati da sluša
Pa se ne opterećujem
Volim sve svoje mesečeve mene i mane
Volim kada kulturno zamolim konobara da donese čaše namenjene za srču
Volim kada mi naruče pesmu koja se naručuje pred kraj
Pa se popnem na mesec i mašem sa salvetama svim molbama i zahtevima
Pitaš me šta bi trebalo da misliš o meni
Pisli šta god želiš, to i svi drugi rade
Uostalom to šta ćeš da misliš o meni govori o tebi
Ne bih se o tome brinula
Prete mi poroci kojima sam rekla zbogom
Pa je to zbogom umelo da se pretvori u –do sledeće prave prilike-
Razdragano mašu iza treće zasede koju sam previdela
Igraju na staru slavu mada im sve teže polazi za rukom
Sada znam ko sam i kada se svetla ugase
Prete mi laži drugih koje će mi prijati da ih čujem
Iako se već smeškam naviknuta da pratim osećaj i znam da me neće prevariti
Kažu da mi preti to što sam transparentna i što je kod mene sve uvek jasno
I da to često nije ono što drugima odgovara
Slušam diskretne pretnje i već vidim kako podižem obrve dok se stvaraju bore na čelu
Neka ih
Sve što mogu uzeti ionako nije moje
Sve svoje sa sobom nosim
Prete mi tuge onih prema kojima nisam umela da budem obazriva
Prete mi oni kojima sam donela sreću pa morala da odem a oni su mislili da sam je ponela sa sobom
Preti mi nametnuta krivica u detinjstvu koja je diktirala izbore teških i loših muškaraca
Preti mi uloga spasioca koju vučem već deceniju i od koje sam se još pre 10 godina umorila
Sva sreća pa svemu tome stanem na crtu svaki put kada preuzmem odgovornost i pobrinem se za sebe
Preti mi ograničenost drugih koji mi govore kako da živim i ljute se ako moj život nije po njihovom
Kao da je ikada i bio
Ono sa čim mogu da se pohvalim jeste da nikada ni neće
Ionako prete samo oni koji se plaše
Luda sam za životom i naviknuta na najbolje
Ne zato što sam rođena pod srećnom zvezdom i zato što mi je dato
Već zato što sam se odrekla svega ostalog u ime onoga što sam našla da volim
Nema mesta za druge stvari
I zato pretnje mogu da žive i umem da ih prepoznam
Samo da bih mogla da kažem – Neka ih
To nije moj put
Moj saveznik je čitav univerzum
Nemam čega da se plašim
Moj svet na to odavno ni ne reaguje
Irelevantne su tuđe pretnje i pretpostavke kada stvoriš svoj svet i istine
I zato tvoj unutrašnji svet nije nešto o čemu je dozvoljeno pregovarati
Život snova sam prvo našla u sebi
I sve pretnje sveta mu ne mogu ništa
Jer unutrašnje bogatstvo je svemoguće
I nepobedivo.
