Da bi živela istinski slobodno, neophodno je da se oslobodiš stega tuđih mišljenja i sama otkriješ šta je za tebe normalno.
Šta je za mene normalno (po mišljenju drugih)?
Nije normalno da se tako ponašaš, previše si zahtevna, onda kada sam osećala da nije bilo mesta za moje emocije i potrebe u nekom odnosu.
Nije normalno da se tako oblačiš, onda kada sam se konačno osećala privlačno u svom telu i obukla uske pantalone.
Nije normalno da devojka sama ide na more, onda kada moj partner nije bio u mogućnosti, a drugarice već istrošile odmor.
Nije normalno da se osamostališ u ovoj krizi dok se svi oko tebe muče, onda kada sam finansijski uspela da stanem na noge, u samostalnoj režiji.
Nije normalno da ti nikad ništa nije dovoljno, stvarno mnogo tražiš, onda kada sam odlazila iz odnosa koji je postao toksičan.
Nije normalno da ne umeš još da kuvaš.
Nije normalno da se još nisi udala.
Nije normalno da se preseliš sama u drugu državu.
Nije normalno da ostaviš momka koji te voli jer nisi srećna. Ko je danas pa srećan? Ćuti tu i sedi, moglo je i gore, on je još i super.
Nije normalno da hoćeš da daš otkaz na poslu u firmi koja ti je sigurna i da započneš svoj biznis.
Nije normalno da devojka zdrava i prava bude sama. Kako je moguće da nemaš nikog?
Jednostavno rečeno, svetu se ne može ugoditi. Onda je najpametnije prestati to pokušavati i ulaziti u unapred izgubljenu bitku. Fokusirati se na ono što zapravo ima smisla i koristi – na to da ugodimo prvo sebi. Tako i druge oslobađamo sopstvenog nezadovoljstva, i primerom pokazujemo šta je sve moguće.
Kada postaneš sebi prijatelj, onda više ne pristaješ na bilo koga jer samoća više nije bauk, već je dobrodošla. Kako postajemo bolji prema sebi, sve više cenimo svoje društvo.
Danas mnogi više preživljavaju nego što zapravo žive, zato što su potpuno zanemarili sebe i svoju istinu.
Kroz odrastanje smo stavili etiketu nenormalnosti na mnoge stvari koje su zapravo za ljudski rod potpuno prirodne.
Šta je za tebe normalno (po tvom mišljenju)?
Ceo život sam išla protiv nametnutih autoriteta i to me je odvelo na drugu stranu – da iz inata neću ni kako ja hoću.
Ili da iako nešto želim ako vidim da se nametnuti autoritet sa tim slaže – onda neću, iako je dobro za mene.
Danas znam da nijedna krajnost nije dobra jer ka kvalitetnom životu ne vodi ni onda kada slepo slušamo druge i ne pitamo se sa sobom, niti onda kada odemo skroz u bunt jer i tu gubimo sebe.
Odgovor na pitanje: šta želim da za moj život bude normalno, kakav način života i kakva ja želim da budem u svemu tome dobila sam onda kada sam fokus stavila na sebe i na to da naučim kako da povećam kvalitet svog života, umesto da od njega bežim i da druge koristim kao izgovor.
Kada počneš da gradiš svestan odnos sa sobom i telom, prisetićeš se da je potpuno prirodno i normalno da:
- prihvataš sebe i telo, umesto da ga odbacuješ
- uživaš u sebi, umesto da se kažnjavaš
- budeš prisutna za sebe, umesto da od sebe odlaziš
- doživljavaš i otpuštaš svoje emocije, umesto da ih negiraš
- prigrliš svoju seksualnost i senzualnost, umesto da je potiskuješ
- slušaš telo šta ti govori, umesto da stalno nadjačavaš ono što pokušava da ti kaže
- vežbaš prisutnost, jer svestan život je stvar vežbe a ne srećnih okolnosti
- Sa telom se ne priča iz glave. Barem ne u početku.
- Potrebno je da se zaustaviš, osluškuješ, umiriš, postavljaš pitanja šta je njemu potrebno i prepoznaš kada promene počnu da se dešavaju.
Koji su rezultati kada ja odlučim
šta je za mene normalno, a šta ne?
Kada sam se oslobodila tuđih nametanja što je za mene normalno, postavila sam svoje standarde koji me od tada vode kroz svaki dan.
Podeliću sa tobom neke od rezultata u načinu života do kojih sam došla odlukom šta je za moj život normalno:
Normalno je da budeš sebi prioritet.
Normalno je da ne žrtvuješ svoju sreću da bi ugodila drugima.
Normalno je da živiš život onako kako ti misliš i osećaš da želiš, a ne onako kako drugi misle da bi trebala.
Normalno je da ne budeš dežurna pepeljuga i na usluzi drugima onda kada želiš da imaš vreme za sebe.
Normalno je da postaviš jasne emocionalne granice i da čuvaš sebi leđa.
Normalno je da se prvo pobrineš za sebe, da bi i drugima bila primer.
Normalno je da odeš iz toksičnog odnosa.
Normalno je da ceniš sebe, svoje telo, da poštuješ svoje emocije i potrebe.
Normalno je da daješ i da primaš, a ne samo da daješ niti samo da uzimaš.
Normalno je da uživaš u samoći i vremenu za sebe, dok se pripremaš za ono što znaš da zaslužuješ.
Normalno je da ti se nekad nešto ne radi, ali to ne znači da to ne uradiš ako znaš da je dobro za tebe. Važno je koja misao prati ponašanje.
Normalno je da ispravne odluke nisu uvek lake, i da odlaganje onoga što mora doći ih ne čini lakšim, već ti stvara iluziju da imaš vremena. Nekad je potrebno jednostavno: Just do it.
Normalno je da ideš na psihoterapiju i da na taj način upoznaješ bolje sebe i povećavaš kvalitet svog života.
Normalno je da ulažeš u sebe i svoju glavu kroz različite edukacije, formalne i neformalne.
Normalno je da se predomisliš i izabereš ponovo jer se stalno menjaš i razvijaš.
Normalno je da stvaraš bajku od svog života, da veruješ i da se otvaraš za čuda.
Odnos koji imaš sa telom utiče na odnos koji imaš sa sobom.
Odnos koji imaš sa sobom je temelj za odnose koje imaš, biraš i gradiš sa drugima.
Odnosi su ono što čini naše živote i važno je da ih mudro biramo i svesno gradimo.
Prava promena uvek počinje iznutra.
Onda kada odlučiš šta želiš da bude tvoje normalno, umećeš da odlučuješ na šta ćeš u životu da pristaješ, jer jedino tako imaš zagarantovanu svetlost, čak i onda kada bude tama.
U suprotnom ćeš se toliko navići na tamu i tuđe verzije normalnog da će život u tunelu postati normalna stvar.
Najbolja vest jeste da ne moraš da živiš tuđe strahove onda kada odlučiš da gradiš i neguješ svoj autoritet.
Tvoj autoritet dolazi iz ljubavi koju imaš prema sebi i svom telu,
koja svakog dana može da raste i da se razvija.
Žena koja prihvata sebe i svoje telo i koja uživa u sebi je
izvor zdravlja i zdravih odnosa.
Zato što je odlučila da ne pristaje na manje.
