Želim zimu u planinskom gradu
Da izađem napolje iz kuće i da mi hladni vazduh uđe u obraze
Da me čekaš na stanici
I da osetim da si još neko moj
Da je svaka zamena jeftina
Naša zima je svaka zima koja miriše na sneg i ljubav
Dan kao godina
Nismo ih imali mnogo
Ali je bilo dovoljno za sva vremena
Mogu da odem hiljadu puta
Ali ću se vratiti
I kao prvi biće svaki naredni
Taj grad me je zadužio i niko nikada neće imati veze sa njim niti konkurenciju u tom delu srca
Sve to sam već ostavila u amanet
I mogu da slažem sebe
Ali ne mogu njega
Jer je uvek dozvoljeno da tražim i da se vraćam
I da se slatko menjam
A najslađe mu je kada ispunjavam svoje istine za koje do tada mislim da su laži jer tako zvuči lakše
Jer nisam uvek spremna
Pa ipak
Planine istovremeno izlažu i čuvaju
Podsećaju da nema šta da se izgubi osim iluzija
Zime su čarobne
Mekane
Plave
Osećam pahulje na obrazima dok te vidim kako užurbano hodaš ka meni
Širiš ruke i stavljaš lice ispod crnog šala oko mog vrata
Upijaš miris i tiho izgovaraš:
Stigla si
Dobrodošla.
